Лъим

testwiki сайталдаса
Версия от 20:15, 20 март 2024; imported>InternetArchiveBot (Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5)
(батӀ.) ← Цебесеб | Гьанжесеб версия (батӀ.) | Хадусеб → (батӀ.)
Перейти к навигации Перейти к поиску
71 % ракьалъул цӀун буго лъималъ

Лъим (гьидрогеналъул оксид) — инорганикияб, токІкІараб (каркарараб), тагІамукъаб, махІ ва кьерго гьечІеб химикияб субстанция, жиб Ракьалъул гьидросфераялъул аслияб гІуцІунжоги ва киналниги чІагоялщинал организмазулги лъамалъиялъулги аслуги кколеб (билъунжо хІисабалда жиб бугеб). Лъеда гъорлъ я калориял, я органикиял регьунел субстанциял гьечІониги, гьеб чара гьечІого къваригІуна гІумруялъул лъалел киналниги формабазе.

гьелъул химиялъулаб формула буго - Н2O[1].

Лъималъул молекула буго кӀиго водородалдасанги ва цо — кислородалдасанги лъугьараб жубай. Гьел атомал цоцазда рухьун руго ковалентияб бухьеналдалъун.

Стандартиял шартIазда гьеб букӀуна лъамияблъун, жиндир кьер(дагьаб къадаралда), махӀ ва тӀагӀам гӀечӀеб.

Лъималъул тӀaлъиялда речӀунеб тӀири

Агрегатиял хIалал

Лъел фазовияб диаграмма: ось Yмерхьин (Халип:Nowrap), ось X — температура (Кельвиназда), S — къвакӀараб букӀин, L — лъамияб, V — гьава, CP — критикияб тӀанкӀ, TP — Лъималъул лъабикьараб тӀанкӀ (273.16°K, 611.73 Па).


Агрегатиял хІалазда лъим букӀуна лъабго батӀияб:

ГӀазул хӀулабазул тайпаби.

Химиялъулал хаслъаби

  • Лъим бахъизе бегьула гьал реакциябаздалъун:
𝟤𝖧𝟤𝖮𝟤𝟤𝖧𝟤𝖮+𝖮𝟤
𝖭𝖺𝖧𝖢𝖮𝟥+𝖢𝖧𝟥𝖢𝖮𝖮𝖧𝖢𝖧𝟥𝖢𝖮𝖮𝖭𝖺+𝖧𝟤𝖮+𝖢𝖮𝟤
𝟤𝖢𝖧𝟥𝖢𝖮𝖮𝖧+𝖢𝖺𝖢𝖮𝟥𝖢𝖺(𝖢𝖧𝟥𝖢𝖮𝖮)𝟤+𝖧𝟤𝖮+𝖢𝖮𝟤
𝖧𝟤𝖲𝖮𝟦+𝟤𝖪𝖮𝖧𝖪𝟤𝖲𝖮𝟦+𝟤𝖧𝟤𝖮
𝖧𝖭𝖮𝟥+𝖭𝖧𝟦𝖮𝖧𝖭𝖧𝟦𝖭𝖮𝟥+𝖧𝟤𝖮
𝟤𝖢𝖧𝟥𝖢𝖮𝖮𝖧+𝖡𝖺(𝖮𝖧)𝟤𝖡𝖺(𝖢𝖧𝟥𝖢𝖮𝖮)𝟤+𝟤𝖧𝟤𝖮
  • Маххалъул оксид водородалъ рукIалиде ккезабунги:
𝖢𝗎𝖮+𝖧𝟤𝖢𝗎+𝖧𝟤𝖮

Лъим тӀабигӀаталда

Дунялалъул океаналда жаниб уна 97,54 % ракьалда бугеб лъел, ракьуда гъоркь бугелъул (подземный) — 0,63 %, цӀорол гІусазул — 1,81 %, гӀоразул ва хӀоразул — 0,009 %, материкабазул цӀамІӀалал лъимазул — 0,007 %, атмосфераялъул — 0,001 %.

Лъамияб лъим букӀуна планетабазул спутниказул гъаталда гъоркь, цIикIкIун рес буго гьеб букIине Юпитер спутникалъул Европаялда букIине.

Гидрология

Халип:Main Гидроло́гия — лъималъул тӀабигӀат лъазабулеб гІелму.

Лъим гьекъей ва гьелъул квен гьаби

Чиясул гӀелалдаги цӀайалдаги балагьун инсанасул чорхолъ 50 % бахъараб 75 % щвезегӀан лъим букӀуна[2].

ХIакъикъатал

  • Гьоркьохъеб куцалда гӀадан-инсанасул ва гӀурчинлъиялъул ургьимесалда букӀуна 50% лъел[3].
  • Ракьалъул мантиялда жаниб буго, тӀолабго дунялалъул океаналъул лъималдас 10-12 нухалъ цӀцӀикӀун лъим.[4].
  • Гьоркьохъеб гъварилъиялда, 3,6 км, Дунялалъул океаналъ жинда гъоркь бачуга 71% ракьалъул ва гьелда гъоркьобе уна 97,6% кинабниги бугеб лъималъулги.
  • Ракьалда тӀад гъварилъаби ва рорхалъаби рукӀинчӀелани, лъеца Дунял бахчизе букIана 3 км биццалъи бугеб гъаталдалъун[5].
  • Лъим ккола - тӀабигӀаталда цIакъ дагьал ругел жалаздаса. Лъамалъиялдасан цӀерлъун жиб лъугьунеб мехалъ, гьеб кӀодолъула, цӀцӀикӀкIуна (гьединабун цӀцӀикӀкIине кӀолеб цоги жо буго сурьма[6], висмут, галлий, германий ва цоги-цогидал жубаял).

Халип:Навигация

ХӀужаби

  1. Какие вирусы и бактерии содержатся в воде?
  2. Watson, P. E. et al. (1980) Total body water volumes for adult males and females estimated from simple anthropometric measurements, The American Journal for Clinical Nutrition, Vol. 33, No 1, pp.27-39.
  3. Халип:Cite web
  4. Состав и природа минтии Земли
  5. Биосфера Земли
  6. Халип:Макъала

Адабият

  • Халип:ВТ-ЭСБЕ
  • Халип:ТІехь
  • Гидробионты в самоочищении вод и биогенной миграции элементов. — М.: МАКС-Пресс. 2008. 200 с. Предисловие члена-корр. РАН В. В. Малахова. (Серия: Наука. Образование. Инновации. Выпуск 9). ISBN 978-5-317-02625-7.
  • О некоторых вопросах поддержания качества воды и её самоочищения // Водные ресурсы. 2005. т. 32. № 3. С. 337—347.
  • Андреев В. Г. Влияние протонного обменного взаимодействия на строение молекулы воды и прочность водородной связи. Материалы V Международной конференции «Актуальные проблемы науки в России». — Кузнецк 2008, т.3 С. 58-62.

Линкал

Макъалаби